Posle više od 20 godina života u SAD Marija Šajkaš, medijska analitičarka, kaže da i dalje nema osećaj da Srbi glasaju kao ujedinjeni blok.
„Na terenu nismo videli da su Srbi ujedinjenjem i glasanjem uspeli da nešto promene u američkoj politici, čak ne ni na lokalnom nivou. Način na koji su Srbi glasali u Americi sa tog aspekta nije naročito relevantan. Ako govorimo o Srbima koji žive u Floridi ili nekoj drugoj državi u kojoj je Donald Tramp ubedljivo odneo pobedu, mislim da je logično zaključiti da su i oni glasali za njega“, objasnila je Šajkaš za N1.
Mišljenja je da su Srbi glasali na sličan način kao ostatak Amerike, tj. da su „podele bile više po klasi nego po rasi“.
„Ako statistički govorimo o ljudima koji žive na istočnoj obali, koji su fakultetski obrazovani, koji mare za ljudska prava, mislim da su oni generalno glasali protiv Trampa, za Kamalu Haris„, objašnjava.
Na pitanje kako su mediji uticali na odluke američkih glasača srpskog porekla, Šajkaš ima utisak da srpska dijaspora koja se obaveštava prvenstveno iz srpskih medija tabloidnog tipa, ili medija koji prenose rusku propagandu putem Telegrama i Vajbera, uglavnom glasala za Trampa.
„Ljudi koji prate N1 su drugačiji i mislim da su imali slobodniji izbor za koga će da glasaju. S tim što u dijaspori, osobe koje prate N1, a koji su ranije pratile B92, inače se obaveštavaju iz većeg broja izvora, ne samo iz srpskih medija. Sa isključivo srpskih medija se obaveštava prvenstveno ona dijaspora koja nije dovoljno dobro savladala engleski jezik ili koja je nekad dobro pričala engleski, ali se vratila na srpski jer više ne veruje američkoj državi“, ocenila je.
Dodaje da su među Srbima u SAD kružile poruke šta će Tramp dobro da uradi za njih ako budu glasali za njega.
Sudbina mejnstrim medija
Što se tiče uticaja medija na glasače u SAD generalno, kaže da je tu interesantno to što deluje da prvi put u 20, 30 godina veliki, tradicionalni mediji nisu imali odlučujuću ulogu na to koji će način ljudi glasati.
To vidimo po tome da su oba kandidata izbegavala da daju intervjue velikim medijima i umesto toga birali podkaste, tj. lokalizovane medije koji targetiraju određenu vrstu publike. Kamala Haris se uključila u trku dosta kasno, a kako je medijska scena Amerike veoma polarizovana, pretpostavka je da ljudi koji gledaju TV već znaju za koga će glasati“, navela je Šajkaš.
Objasnila je – ako gledaju Foks njuz, nije bilo razloga da Kamala želi da ode tamo, jer ti će gledaoci glasati za Trampa, dok sa druge strane gledaoci MSNBC-ja nisu njegovi glasači.
„Oboje su imali potrebu da odu tamo gde misle da su neopredeljeni glasači. Tramp je išao kod Džoa Rogana, čiji podkast ima mnogo veću pokrivenost nego klasičan TV, a Kamala je išla na podkaste koji se obraćaju ženama, Afroamerikancima, što je demografija koja je njoj falila“, rekla je.
Njen je utisak da su mejnstrim mediji posle izbora toliko podeljeni, da se zapitate da li zaista živimo u informativnim balonima.
„O istim stvarima se izveštava iz dva potpuno različita ugla. Sa druge strane, mnogo je lažnih informacija na društvenim mrežama. Mediji su podvojeni i u tom smislu je jako teško naći, ako se aktivno ne traži, da se nađe neutralan izvor informacija“, kazala je ona.
Podkasti igraju veliku ulogu
Podkasti su postali vrlo važni za informisanje Amerikanaca, podsetila je.
„Istraživanje Najt centra (Knight Center for Journalism in the Americas) pokazuje da jedna trećina cele Amerike više ne prati medije, već se obaveštava preko podkasta i na druge načine. To znači da će za sledeće izbore stratezi morati možda da promene odluke u odnosu na to kome se daje prioritet. Džo Rogan se pokazao kao super važan, jer je i sama činjenica da je Tramp gostovao kod njega bila vest u svim medijima“, kazala je.
Druga pogodnost, dodaje, jeste ta što su podkasti često usko specijalizovani, te tako kandidati mogu otići na podkast koji se obraća onoj grupi glasača do koje žele da dopru.
Podkasta, prema njenim saznanjima, koji se obraćaju Srbima nema, tj. oni na kojima se može čuti nešto u Srbiji, uglavnom se bave spoljnom politikom, a vest koja je najviše odjeknula jeste da Džared Kušner kupuje zgradu u centru Beograda.
Ko (sme da kaže da) su novi mediji?
Ilon Mask je tokom kampanje prilikom jednog mitinga u Pensilvaniji rekao da je „nešto nije u redu sa medijima, da je novinarstvo mrtvo, te da je X budućnost, jer to je građansko novinarstvo“.
Pitanje šta kaže Ilon Mask je vrlo, složeno, zato što on kaže čas jedno, čas drugo, dodaje Šajkaš.
„Uglavnom kad priča o svom X, Mask kaže da je to javni trg, da nisu mediji, jer kad bi bili mediji, za njega bi važila sva pravila šta može, a šta ne može da objavi, ko može da ga tuži, kao i za ostatak medija. Mediji su u Americi regulisani, a platforme nisu“, kazala je.
Navodi da je Maskov uticaj veoma interesantan, te da se Amerikanci šale kako Melanije nigde nije bilo, ali on je uz Trampa sve vreme.
„Sam sebe zove first buddy ili prvi prijatelj. Tako da sad izgleda kao da je ono što on kaže, uradi i sugeriše važno, ali videćemo dokle će ta veza tako blisko trajati“, zaključila je.
Ista pitanja pred glasačima
Da je izbor podkasta pomogao Donaldu Trampu da privuče neodlučne glasače smatra Olga Ravasi, predsednica i osnivačica organizacije „Srbi za Trampa“.
Prema podacima kojima njena organizacija raspolaže, većina američkih građana srpskog porekla (prema podacima koje imaju od crkve njih je, od početka doseljavanja, oko milion i dvesta hiljada i mnogi se više i ne izjašnjavaju kao Srbi) dala je svoj glas 45. predsedniku.
„Naša infrastuktura registrovanih glasača pokazala nam je da je od onih koji su glasali, između 85 i 90 odsto glasalo za predsednika Trampa“, navela je ona.
Ravasi tvrdi da su izbori 2026. godine pokazali su da glasovi Srba bili značajni Donaldu Trampu u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu.
„To je bio prvi put da su Srbi bili politički prepoznati“, kazala je.
Međutim, ona insistira da su Amerikanci srpskog porekla glasali za Trampa iz istih razgloga kao i drugi njihovi sunarodnici, a koji su doveli do toga da osvoji i glasove većine birača širom SAD.
„Ovdašnji Srbi su potpuno asimilovani u društvo i na taj način razmatraju političke tokove. Oni razmišljaju kako se domaća i spoljna politika odražava na njihov džep, na životni standard, obrazovanje njihove dece. Vide da je imigraciona kriza produbljena, da američke granice gotovo više ne postoje, da ljudi umiru od fentanola. U skladu sa tim, većina Amerikanaca je izabrala Donalda Trampa“, kazala je.