Da li znate da je Beograd u jednom trenutku imao najveći drveni stadion u čitavoj Evropi?
I da je trajao tačno 30 dana?
Ne, nije izgoreo, niti mu se bilo šta desilo nekim nesrećnim spletom okolnosti. Umesto toga, bio je namerno razrušen kad je prošao događaj za koji je bio namenjen, a građa od koje je bio sastavljen iskorištena zatim za druge konstrukcije, gradilišta, itd…
E, a tačno je takva bila sudbina ogromnog stadiona koji je bio izgrađen 1930. godine za veliku manifestaciju pod nazivom “Prvi Svesokolski slet sokola Kralјevine Jugoslavije”.
Konstrukcija je bila podignuta na tadašnjoj ledini na kojoj se danas nalazi Mašinski fakultet, između sadašnjih ulica Ruzveltove i Kraljice Marije.
Glavni projektant spektakularne konstrukcije u jednom posebnom arhitektonskom stilu, bio je i tada i danas čuveni arhitekta Momir Korunović.
Pročelje, dekorisano u tada popularnom “nacionalnom stilu” imalo je poseban ulaz koji je vodio direktno do svečanih loža za kralјevsku porodicu, članove vlade i diplomatski kor, a publika je na stadion mogla da uđe na četiri druge kapije, svaka u posebnoj boji kupljene karte za lakšu orijentaciju, kako bi se izbegao zastoj prilikom ulaska.
Gradili su ga duže nego što je trajao: dva meseca i sedam dana. Radove na drvenoj konstrukciji izvelo je 500 tesara, stolara, električara, vodoinstalatera i radnika drugih struka.
Arena za sokolske gimnastičke nastupe prostirala se na površni od 12.560 kvadratnih metara. Celokupna konstrukcija bila je od drveta, a njene tribine ležale su na betonskim stopama. Za njenu izgradnju utrošeno je 51.000 kubnih metara drvene građe i 35.000 kilograma eksera.
Iako je bio privremenog karaktera stadion je imao električno osvetlјenje, vodovod i kanalizaciju, poštu za učesnike i posetioce, prostoriju za nesmetan rad novinare sa telefonskim kabinama, ozvučenje (sa četiri zvučnika marke Filips), kao i protivpožarnu zaštitu u četiri kule u kojima su za vreme sleta neprestano dežurali beogradski vatrogasci. U sastavu gledališta bio je izgrađen i pavilјon za orkestar i osmatračnica za načelnika, koji je neposredno rukovodio vežbama na sletu.
Sokoli su bili panslovenska ideja koja je kroz sport, takmičenje i zdrav duh trebalo da ujedini slovenske narode protiv tuđih aspiracija i negacija njihovih identiteta, posebno prema germanskim nasrtajima. Reč je o jednom od najpopularnijih pokreta u to vreme kome su pored Poljaka i Čehoslovaka posebno pristupali patriotski raspoloženi pripadnici tri naroda u Kraljevini Jugoslaviji: Srbi, Hrvati i Slovenci. Sa promenom sistema posle komunističke revolucije 1945. ciljano je uništena svaka uspomena na ovu ideju zajedništva, suživota i “bratstva” između ova tri jugoslovenska naroda
Stadion je na svom sletištu mogao da primi oko 40.000 posetilaca i 3.500 vežbača. U delu za gledaoce stadiona bilo je 189 loža koje su primale 1.182 gledalaca dok je na tribinama bilo 29.300 mesta za sedenje i 8.500 mesta za stajanje.
U vreme glavnih sletskih dana, stadion je pored žandarmerije obezbeđivalo i preko 500 redara.
Nakon trideset dana od početka sleta, kada je sve bilo gotovo, drvena konstrukcija stadiona je razmontirana, i ledina je ponovo ostala pusta sve dok posle Drugog svetskog rata na tom mestu nije podignuto zdanje Mašinskog fakulteta, ovaj put – zauvek.